Weird Dream Visitors

Tuesday, October 19, 2010

Illustrated history of mankind

Monday, October 18, 2010

Pozdrav iz Kanade !

Drage moje i dragi moji,

Pozheleh da vam se svima javim i da vam kazhem da mislim na vas i trudim se iz sve snage da vas ovde predstavim u najboljem mogucjem svetlu.

Znajucji ko vas predstavlja, ne znam koliko treba da ste optimistichni ali shta da vam radim, to vam je shto vam je.
:)

Samo da znate da ste uvek samnom i da sam uvek sa vama. Za kraj, evo odgovora na pitanje kako sam:

"Even though I don't know where I'm going, I have a feeling I'm on the right way."

drow, 2010.

Vash mornar na moru sudbine,

Milan

Friday, October 15, 2010

Mere za bezbedne stadione

U svetlu dva velika incidenta praćena nasiljem grupa povezanih sa fudbalskim navijačima iz Srbije, jedno od osetljivih pitanja pred FSS-om (Fudbalskim savezom Srbije) i nadležnim državnim organima je kako postupiti u slučaju predstojećeg ligaškog derbija Crvena Zvezda - Partizan za desetak dana.

BBC je o tome razgovarao stručnjacima za nasilje na stadionima i pre svega sa onima koji su učestvovali u rešavanju problema sa, nekada po nasilju čuvenim, engleskim navijačima.

Jedno od tela koje je u Britaniji nadležno da donošenje odluka o režimu bezbednosti na pojedinim utakmicama je "Uprava za bezbednost na fudbalskim stadionima".

Ključ u jedinstvenom planu

BBC je pitao direktora ove Uprave, Džona de Kuita: šta bi on radio da mu kojim slučajem bude poverena organizacija predstojećeg derbija izmedju Zvezde i Partizana u Beogradu?

"Prvo što bih u tom slučaju savetovao jeste da se svi, od javnih službi, policije, fudbalskog saveza do uprave stadiona, sastanu i da dogovore jedinstveni plan. Dakle, svi oni treba da rade zajedno, a ne svako za sebe. Posle toga bih utvrdio ko je odgovoran za šta, i procenio bih kolika je bezbednost na stadionu. Onda bih uključio navijače u celu priču i potrudio bi se da svi oni budu vidjeni kao deo jednog jedinstvenog plana za bezbedno održavanje utakmice", rekao je de Kuit BBC-ju.

Prvo što bih u tom slučaju savetovao jeste da se svi, od javnih službi, policije, fudbalskog saveza do uprave stadiona, sastanu i da dogovore jedinstveni plan.

Džon de Kuit

Direktor Uprave, tela britanske vlade za bezbednost na fudbalskim utakmicama, Džon de Kuit, smatra i da je upravo koherentan plan borbe protiv huliganstva na stadionima omogućio engleskom fudbalu da reši problem sa svojim navijačima.

Ulaganje u stadione i sistem obezbeđenja

"Na primer, značajno smo modernizovali stadione tako da su na svim velikim stadionima postavljena sedišta. Stadioni su dobro opremljeni tako da su postali mesta gde ljudi žele da idu. Takodje, postavili smo takav bezbednosni sistem gde iz kontrolne sobe pratimo sve što se na stadionu dešava. Svuda su postavljene kamere, čak i na ulazima gde posmatramo kako se navijači ponašaju. Na samom stadionu postavljamo bezbednjake i stjuarte koji prate situaciju. Tu je i policija koja ne mora da bude posebno opremljena. Njen angažman uglavnom je baziran na obaveštajnim podacima. Naravno, održavamo dobre veze sa vodjama navijača kako bismo osigurali da utakmica prodje u najboljem redu", objašnjava de Kuit iskustvo sa engleskim navijačima.

Svaki navijač koji ima zabranu ulaska na stadion pre puta nacionlane reprezentacije ili tima koji bodri, mora da se javi u policiju i da preda svoj pasoš.

Džon de Kuit

Protiv onih koji bacaju baklje i druge stvari na teren, u Engleskoj se primenjuje krivični zakon - a BBC-jev sagovornik kaže da je jedna od najefikasnijih mera - zabrana ulaska na stadion.

"Dakle, bilo kome ko narušava red i mir, može da bude izdata zabrana ulaska na stadion i to od 3 do 10 godina. Takodje, njima može da se zabrani i da putuju u inostranstvo na fudbalske utakmice kluba koji bodre. Ukoliko je to slučaj, svaki navijač koji ima zabranu ulaska na stadion, pre puta nacionlane reprezentacije ili tima koji bodri, mora da se javi u policiju i da preda svoj pasoš. Tako je na primer za Fudbalsko prvenstvo u Južnoj Africi, preko 3 hiljade navijača ostalo kod kuće i to zato što je njima izdata zabrana ualska na stadione", rekao je Džon de Kuit objašnjavajući kako njegova Uprava za bezbednost na stadionima sprečava neželjene incidente koje izazivaju navijači skloni nasilnom ponašanju.

Friday, October 1, 2010

The Dungeon Masters

Simply amazing movie. Congratulations to the Makers, you guys rock...

Here is a little trailer:

Interested ?
Click me...

.

Monday, September 27, 2010

Garfield Weston Award - Leadership Conference 2010, Toronto

< Click here for tagged Facebook image >

I don't know how else to say this... I guess I just have to "spill" it out, however that turns out...
I am alone on this continent, from perspective of my family, friends and life that I knew for so long. Coming to Canada and spending these 3 years here were anything but easy.
When I came to a point of loneliness where I was not sure if and for how long I could still keep doing all of this that I now call life, it happened that I suddenly felt like I am not alone. Just for that brief moment, moment that was our weekend together, I felt like I am someone. I was not invisible, I was not a one of many strangers... I was not doubting who I am and what do I even know about myself.
I know I must have appeared strange at moments, might have said things that did not make much sense... I am not sure if I even scared some of you.
That was me tryng to understand what is happening to me; with me.
Just for a moment, I had a family.

Thank you for that, everyone.
♥

---

Translated to French by Catherine Labrèche
Merci Catherine ♥

Je ne sais pas comment le dire autrement...
Je suis seul sur ce continent, loin de ma famille, de mes amis et de la vie que je connaissait jusque là. Venir au Canada et passé 3 année ici a été tout sauf facile.
Lorsque j'en suis venu à un mo...ment de solitude, je n'étais plus certain de pouvoir continuer à faire ce que je considère maintenant être LA VIE. Soudainement, je ne me suis plus senti seul.
Pour ce bref moment, notre fin de semaine ensemble, je me suis senti comme quelqu'un.
Je n'étais plus invisible, je n'étais plus seulement qu'un parmi tant d'autres
Je ne me demandais plus qui j'étais.
Je sais que j'ai dû paraître étrange parfois, que j'ai dû dire des choses qui ne faisait pas de sens. Je ne sais pas si j'en ai même effrayer quelqu'un.
C'était moi, essayant de comprendre ce qu'il m'arrivait.
Pour l'instant d'un moment, j'ai eu une famille.

Merci tout le monde pour cela
♥

Friday, September 17, 2010

The Most Beautiful Song in the World

I really don't have anything else to say here:

Dj Shah - Over and Over (Acoustic)

Tuesday, September 7, 2010

Fudbalska Reprezentacija Srbije

Na stranu sve ostalo, imam samo dva pitanja (prvo je uvod u drugo):

1. Da li nashi fudbaleri IKADA gledaju druge kako igraju fudbal ?
2. Kada cje nashi TRENERI naterati ili nauchiti nashe FUZBALERE da umesto shto bezhe od svog kolege saigracha koji ima loptu treba DA MU PRIDJU, DA SE OTVORE i daju mu opcije !

To ne samo da smanjuje shanse protivniku da oduzme loptu posle netachnih i nepotrebno dugih pasova vecj smanjuje zamor igracha jer se tako manje troshe u pokushaju da zadrzhe loptu u svom posedu poshto nemaju kome da dodaju a BUNARENJE ODAAAVNO NE PALI.

Pa koliko smo glupi i nazadni da ne znamo ni da se priblizhimo i otvaramo da bismo se uspeshno dodavali ?! O chemu mi prichamo, kojim kvalifikacijama, kojim kvalitetima, pa to je bre fudbalska lekcija broj 1 !

Mislite o tome...

Wednesday, September 1, 2010

Thirty Two Short Films About Glenn Gould

Sjajan film, zahteva dve stvari od gledalaca:

- Strpljenje
- Ljubav prema muzici

Ne bih da troshim rechi pokushavajucji da objasnim neshto shto se samo objasni kad pochete da gledate..

Izvol'te linkove, let the Suklj begin !

p.s. Javite utiske, ostavite comment.

http://rapidshare.com/files/27121959/32sfagg.avi.002
http://rapidshare.com/files/27121939/32sfagg.avi.003
http://rapidshare.com/files/27121993/32sfagg.avi.004
http://rapidshare.com/files/27121925/32sfagg.avi.005
http://rapidshare.com/files/27121958/32sfagg.avi.006
http://rapidshare.com/files/27121906/32sfagg.avi.007

Thursday, August 26, 2010

Prvi pismeni zadatak

Jesen je došla u naš mali grad

Leto se polako oprašta od mene, ali ostaće upamćeno po mnogim promenama koje su mi se desile.

Sve je počelo u maju koji je doneo rastanak sa Kaćom, moj do sada najveći životni neuspeh.

Preselio sam se u iznajmljenu sobu u kući koju delim sa gazdaricom Connie, drugovima Abdulom i Dišanom i drugaricom Maršom - bratstvo i jedinstvo crnih, braon i belih.

Bio sam u tri pičke materine na severu, u Frontier Ghosttownu na "Come Together" (rok) muzičkom festivalu gde sam osetio Vudstok duh sedamdesetih i osamdesetih.

Dobio sam stipendiju koja mi je spasila život i omogućila da preuzmem kola od Kaće, umesto da ih prodamo pa posle da jurim druga.

Položio sam vozački ispit za finalnu "G" vozačku dozvolu (bez restrikcija)

Proveo sam vikend na kampovanju sa Adrianom, roštiljali smo i igrali fudbal, pričali uz vatru i smrzli se ko pičke u toku noći u šatoru. Vredelo je svakog minuta.

Naučio sam nove kulinarske trikove od Ruže.

Bio sam na "RIB festu" (festivalu rebara) sa Ružom i Rajnhardom - jeo sam kuvani kukuruz i "pulled pork" (Google je tvoj prijatelj).

Video sam predstavu Cirque du Soleil "Alegria" i potpuno se oduševio, išao na koncert (prslog?) Santane i malo manje se oduševio. Što se koncerata tiče, još uvek sam pod utiskom Guns n Roses...

Navukao sam Adriana i Davida na fucu (uz malu pomoć Svetskog prvenstva), igrali smo ko blesavi i po najvećem suncu, pre i posle škole.

Provodio sam po ceo dan i poneku noć na koledžu učeći, radeći na silnim projektima a bogami i slatko se zabavljajući uz koledžijanski internet i projektore u učionicama... Long Live B222 !

Gledao sam izlazak punog avgustovskog meseca na jezeru Ontario sa Toronto skyline-om u pozadini.

Vozio sam bajs celo leto - ujutro u školu, u neko doba noći nazad kući.
Našao sam ga u garaži u totalnom raspadu i sa Rajnhardom ga vratio u život usput skinuvši punu kesu drangulija sa njega. Poslednjih par večeri vozio sam se raširenih ruku (skoro zatvorenih očiju), udišući svež večernji vazduh i osećajući se kao prava noćna ptica... Na momente sam bio u blokovima, na Savi...

Sada se spremam da se selim u Waterloo jer je škola gotova (za sada) i vreme je za novi "coop" semestar u RIM-u.

Ostalo je još da za vikend odem na Serbian Food Festival u Kitcheneru i da sledećeg vikenda još jednom posetim "Grad Duhova" na severu. Voleo bih da imam majicu Zagora za tu priliku. Možda uspem nešto da uradim po tom pitanju...

Leto se polako oprašta od mene, pozdravljamo se lagano, nemo, kao ljubavnici.
Udišem noćni vazduh i pokušavam da u umu isključim buku svakodnevnice i usporim svest do trenutka kada mi misli više nisu haotični roj i kada život nije reakcija, puki impuls i automatika.

Želim da sve u meni utihne i stane, da osetim ovaj momenat sada - čistu i kratku, jednostavnu sadašnjost, ovaj trenutak kada udišem duboko a zatim izdišem... nema sutra ni prekosutra, juče je odavno prošlo.... udišem... zadržavam dah, roj polako nestaje, izdah.... pauza, sve postaje tiše..... udah, kako lepo miriše ovaj vazduh (gle, čuju se zrikavci).... izdah... mrak.... udah...

Kiše dolaze.

.