Chetvrtak, 12. April 2012.
Uzeo sutra day off, a onda ukapirao da je petak 13. Nisam ni znao do danas.
Uglavnom, uzeh dan da idem da "zavrshim porez", produzhim fishing lajsens za ovu godinu (RnR - Rachunajte na Rajana prim.aut.), promenim osiguravajucu kompaniju posle 3 godine da bih ushtedeo... (380 - 290 = ) 90 dolara mesechno i sveukupno izvedem jedno deset driblinga razne vrste (prodavnice, pertle, mehanichari...)
Petak 13. Pravi dan za to, mora se priznati.
A prekosutra idem da potpishem lease za gajbu. Godinu dana. Nije kao morgidzh, ali je prvi presedan u mojoj radnoj istoriji gde se uvaljujem u lance na godinu dana. Nema shta, doshao je i taj trenutak. Spremni smo.
Ako zhelim da imam svoju gajbu a ne da zhivim u sobama i podrumima, onda mora da se igra ozbiljna igra. 1200 dolara mesechno. Kul, kapiram, nisam rastao na banani (bez uvrede). Jednostavno, hocu da imam svoju teritoriju. Ja upravljam, odredjujem shta i kako, koliko, kad i zashto. Ili zashto da ne?
Kakve sad to sve ima veze?
Nemam pojma, mozhda i nije bitno, ali uglavnom sam shvatio da zhene imaju jako veliki problem u mom sluchaju. Nemaju shta da ponude. Odrastao sam okruzhen zhenama. Mamama, babama, tetkama, sestrama... Zhene, na sve strane. Drugarice, drugovi i njihove devojke... Moje devojke... itd.
Svega sam se nagledao. Svashta sam dozhiveo. Suma svega, zaista ne znam zashto bih ikada dozvolio sebi da pored sebe imam bilo kakvu drugu osobu do onu sa kojom necu dozhiveti degradaciju, vec unapredjenje kvaliteta, stila i vibracije zhivota...
Sve ono shto sam video i vidim oko sebe mi nimalo ne pomazhe da se osecam drugachije.
Uzeo sutra day off, a onda ukapirao da je petak 13. Nisam ni znao do danas.
Uglavnom, uzeh dan da idem da "zavrshim porez", produzhim fishing lajsens za ovu godinu (RnR - Rachunajte na Rajana prim.aut.), promenim osiguravajucu kompaniju posle 3 godine da bih ushtedeo... (380 - 290 = ) 90 dolara mesechno i sveukupno izvedem jedno deset driblinga razne vrste (prodavnice, pertle, mehanichari...)
Petak 13. Pravi dan za to, mora se priznati.
A prekosutra idem da potpishem lease za gajbu. Godinu dana. Nije kao morgidzh, ali je prvi presedan u mojoj radnoj istoriji gde se uvaljujem u lance na godinu dana. Nema shta, doshao je i taj trenutak. Spremni smo.
Ako zhelim da imam svoju gajbu a ne da zhivim u sobama i podrumima, onda mora da se igra ozbiljna igra. 1200 dolara mesechno. Kul, kapiram, nisam rastao na banani (bez uvrede). Jednostavno, hocu da imam svoju teritoriju. Ja upravljam, odredjujem shta i kako, koliko, kad i zashto. Ili zashto da ne?
Kakve sad to sve ima veze?
Nemam pojma, mozhda i nije bitno, ali uglavnom sam shvatio da zhene imaju jako veliki problem u mom sluchaju. Nemaju shta da ponude. Odrastao sam okruzhen zhenama. Mamama, babama, tetkama, sestrama... Zhene, na sve strane. Drugarice, drugovi i njihove devojke... Moje devojke... itd.
Svega sam se nagledao. Svashta sam dozhiveo. Suma svega, zaista ne znam zashto bih ikada dozvolio sebi da pored sebe imam bilo kakvu drugu osobu do onu sa kojom necu dozhiveti degradaciju, vec unapredjenje kvaliteta, stila i vibracije zhivota...
Sve ono shto sam video i vidim oko sebe mi nimalo ne pomazhe da se osecam drugachije.
No comments:
Post a Comment